Novosti

Sandra Gomez: Na trci je bitno da vam se točkovi okreću makar bili i spori

Sandra Gomez je jedna od retkih dama u Hard Enduru. Odrasla je u porodici koja voli sve sportove, ali obožava motocikle. Zato i ne iznenađuje to što se i ona i njen brat Alfredo bave Hard Endurom. Sandra je u poslednjih nekoliko godina ostvarila zapažene rezultate na nekim od najtežih trka u svetu, a svoje sposbonosti i izdržljivost je testirala i na čuvenom Dakar. Ako ste ljubitelj Money Heist serije, onda znate spektakularnu scenu u kojoj Tokio upada motorom. Za tu scenu možete zahvaliti Sandri Gomez koja je bila kaskader. 

Razgovarali smo sa njom nekoliko dana pre Xrossa da razgovaramo o trkačkom životu i svemu ostalom.

Zdravo Sandra, kakva su tvoja očekivanja sada kada je nova sezona pred vratima?

Moja sezona je počela na Dakaru, ali sa hard endurom je potpuno drugačije, tako da očekujem da svaka trka bude drugačija. Za sada, moj cilj za Xross u Srbiji je da završim trku. Zato što sam prošle godine imala mnogo problema, i nisam mogla da završim trku.

Neretko si jedina dama u PRO klasi u hard enduru, koji je sport u kojem dominiraju muškarci. Da li ti momci pomažu na stazi i da li te vide kao konkurenciju?

Da, naravno, pomažemo jedni drugima. Imam brata koji takođe vozi. Ipak, neki ljudi misle da žena ne može da ih pobedi, ali greše. Zavisi. Moj krajnji cilj je pobeda, ali znam za šta sam sposobna i šta mogu da postignem. Hard enduro je težak i momci su postavili lestvicu prilično visoko kada je nivo vožnje u pitanju, ali ja uvek dajem sve od sebe. Na kraju krajeva, ja o njima razmišljam kao o vozačima i takmičarima, a i sebe vidim tako. Uvek se trudim da dam sve od sebe u trci da budem bolja nego prošle godine.

Možeš li nam reći nešto o svojim sportskim počecima – kako si uopšte počela da voziš motore?

I Alfredo i ja smo počeli da vozimo zbog našeg tate, a on je strastveni vozač motocikla. Nekada se takmičio u trial disciplini, tako da smo odrasli gledajući ga na trkama. I mama i tata baš vole sport uopšte i takmičenja. Kao mlađa, takmičila sam se u skijanju, gimnastici i vozila trial. Roditelji su nas uvek podsticali da se bavimo raznim sportovima, ali smo na kraju izabrali motore. Moja mama takođe vozi motor i oboje su srećni jer Alfredo i ja vozimo motore.

Kada je u pitanju trial disciplina, počela sam na regionalnim takmičenjima, ali sam onda sa tatom otišla na svetsko prvenstvo. Sa hard endurom, počela sam na X Games u Barseloni. Bila sam treći. Istovremeno, Alfredo je takođe prešao sa triala na hard enduro. I oboje smo odlučili da krenemo ovim putem jer nam se dopao.

Šta ti se najviše dopada kod Hard Endura?
Mesta na kojima se vozimo su neverovatna. Svaka trka je drugačija i putujemo po svetu. Volim taj deo i ljude u ovom sportu. 

Kako trenirate tokom cele godine?

Volim različite sportove, pa dosta treniram sa motociklom – motokros, trial, enduro. Takođe vozim bicikl, trčim i plivam. Provodim mnogo vremena u teretani jer su vam takođe potrebni mišići za hard enduro. 

Kako savladavaš teške prepreke na trci i kako se motivišeš?

Mentalno je teško. Ali s obzirom na iskustvo koje sam stekla u trial disciplini, meni je zapravo lakše. Istina, na trci sam sama, ali upravo to je dobra stvar jer se borim sa sobom i znam da mogu da se oslonim samona sebe. Neretko sebe bodrim povikom - Vamos! (što znači - Idemo!). I trudim se da mi se točkovi stalno okreću, čak i ako se kreću sporo – najvažnije je da se okreću.

Šta smatraš svojim najvećim dostignućima u Hard Enduru?

Definitivno to što sam završila Romaniacs, jer sam mislila da se to neće desiti. Bilo je ludo. Prvi put kada sam završila tu trku bila je Covid godina, oktobar, padala je kiša i bilo je hladno. Ali uspela sam da je završim i sutradan kada sam se probudila nisam mogla da verujem. 

Neke Hard Enduro trke, kao što su Xross ili Romaniacs, traju nekoliko dana. Kako i da li uspevaš da se odmoriš između dva trkačka dana?

Obično ne mogu dobro da spavam jer sam previše uzbuđena. Zato se trudim da pogledam neke filmove i da se opustim. Takođe, volim da se sastajem sa prijateljima kad god je to moguće. Ali gledanje filmova i video snimaka je veoma opuštajuće za mene. Ako zaspim, sanjam trku i ne odmarim se ni malo.

A šta je sa oporavkom posle trke? Raspored Svetskog šampionata deluje baš gusto. Imate trku svakog meseca. Da li imaš dovoljno vremena da se pripremiš za sledeći izazov? 

Ponekad je zaista teško ovo izbalansirati. Svaka trka je drugačija. Sada se pripremam za Xross trku i imam jedan način treninga. Ali za druge trke znam da ću imati drugačije izazove, pa se spremam drugačije. Na Xrossu, na primer, imate duge dane koje provodite u vožnji, neke druge trke su mnogo brže. Svaki mesec tokom sezone je drugačiji, tako da menjam i prilagođavam trening sledećoj trci.

Sandra Gomez u Drvengradu, na Xross reliju prošle godine / Foto: Zoran Ješić

Koliko iskustvo vožnje na nekoj trci može uticati na rezultat na toj istoj trci sledeći put?

Pa sve može da se promeni, pa i staza, ali mesto je uvek slično. Prvi put u Rumuniji znala sam da ne mogu da završim jer mi je to bilo prvi put. Nisam znala šta da očekujem na trasi. Ali sledeće godine sam se osećala mnogo ugodnije jer sam poznavala teren. A tako je bilo i sa Srbijom. Definitivno smo bolje pripremljeni za ovu godinu. Takođe, čak i ako nemate lično iskustvo sa nekom trkom ako vam neko ko vozi kaže kako je, to je od velike pomoći. Ali svaka trka je izazov za sve - ne samo za vozače, nego i za mehaničare i organizatore.

Koliko za vozača znači pomoć mehaničara u servisnoj zoni?

Imati mehaničara u servisnoj zoni je takođe korisno jer možete da se odmorite nekoliko minuta i ne razmišljate o motoru. Takođe, trudite se da jedete što više možete. Kada imate trke kao što je Xross koje traju nekoliko dana, zaista vam treba dobar mehaničar i morate im verovati jer oni poznaju vaš motor najbolje. Osim toga, pomoć dobijam i od tate i brata, koji rade sa Alfredom. Cela porodica Gomez dolazi u Srbiju, a mi idemo zajedno na sve trke jer svi volimo motore.

Kakve trase i deonice najviše voliš i postoji li neka deonica na Xross koja te je baš oduševila? 
Volim cik-cak uzbrdice u šumama, ali uživam i kada smo na vrhovima planina, na grebenima i imamo neverovatan pogled na prirodu. Kada je u pitanju Xross, drugog dana sam zastala u nekoj beloj reci. Bio je to neverovatno tažak segment, ali prelep ambijent. Nadam se da ćemo i ove godine proći tuda. 

Imaš li nešto da poručiš svojim fanovima i svima onima koji će pratiti Xross na Zlatiboru?
Veoma sam srećna što se vraćam u Srbiju i uživaću koliko god je to moguće. Jedva čekam da vidim sve ljude. Uživala sam u Prologu prošle godine i radujem se što ću ga ponovo voziti. Pa se nadam da ćete doći da gledate.

Hvala Sandra. Želimo ti svu sreću na Xross trci. 

Naslovna fotografija: Predrag Vučković